Proteini u ishrani sportista

Proteini su nezamenljivi sastojci u ishrani sportista. Njihova uloga je veoma važna kako za rezultate tako i za pravilno funkcionisanje organizma. Proteini su izgradjeni od amino-kiselina i u organizmu imaju gradivnu ulogu. Čine ih dugački lanci aminokiselina. Postoji dvadesetak aminokiselina u organizmu, ali samo izvestan broj njih može da proizvede ljudski organizam. To su neesencijalne aminokiseline. Ostale aminokiseline organizam nije u mogućnosti da sintetiše, pa se stoga moraju unositi putem hrane. Te aminokiseline nazivamo bitnim ili esencijalnim.

Deset je takvih aminokiselina: izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan, valin, histidin i arginin. 

U digestivnom traktu dolazi do raskidanja dugačkih lanaca proteina pri čemu se oslobađaju 4 cal, a tako nastale slobodne aminokiseline se sada mogu konfigurisati na nov način u zavisnosti od potreba organizma. Ovo je samo jedan način utroška aminokiselina u organizmu. Uneti proteini, ukoliko u organizmu postoji deficit ugljenih hidrata, mogu da se pretvore u glukozu i time organizmu obezbede neophodnu energiju, pa na taj način, pored svoje osnovne gradivne uloge, imaju i energetsku. Da proteini ne bi izgubili svoju osnovnu gradivnu funkciju, potrebno je unositi dovoljno energetskog materijala, pa se zato i kaze da ugljeni hidrati štite proteine.

Proteini, takođe, mogu da budu konvertovani u masne kiseline i iskorišćeni kao osnov za stvaranje masti. I konačno, aminokiseline koje nisu ušle ni u jedan proces pretvaraju se u ureu i izlučuju iz organizma.

Proteini životinjskog porekla sadrže sve esencijalne amino-kiseline te se smatraju visokokvalitetnim proteinima. Meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi su namirnice sa najvećom količinom proteina.

Potrebe za proteinima zavise od godina, pola, fizičke aktivnost. Odrasle zdrave osobe koje se ne bave sportom bi trebalo da unose od 10-15% od ukupnog energetskog unosa što odgovara 0.8-1 gram po kilogramu telesne mase. 

Mnogi naučnici smatraju da je ova količina proteina premala za osobe sa povećanom dnevnom fizickom aktivnošću jer je kod njih metabolizam (sinteza i razgradnja) proteina povećan. Jos uvek nisu precizno utvrđene potrebe za proteinima za sportiste, ali se zna da su ipak individualne i da količina od 1 do 2 g proteina na kg telesne mase zadovoljava dnevne potrebe kod svih kategorija aktivnih sportista. Povećana fizička aktivnost i samo takmičenje, angažujući u većoj meri mišićne ćelije, izazivaju nagomilavanje kiselih metabolita, koje mogu neutralisati belančevine vršeći svoju ulogu pufera.

Potrebe pojedinih kategorija stanovništva za proteinima u g/kg telesne mase*

•Odrasli, neaktivni 0.8

•Rekreativci, odrasli 1-1.5

•Sportisti, takmičari 1.2-1.8

•Adolescenti, sportisti 1.6-1.8

•Izgradnja mišićne mase, odrasli 1.4-1.8

*Preuzeto od Clark N. Sports nutrition guidebook.

 Kozja surutka sadrži 16 vrsta proteina, 8 minerala, 7 vitamina, 23 aminokiseline (sve esencijalne), do 11 enzima i mnoge druge, za zdravlje i razvoj ljudi neophodne materije. 

 Surutkini proteini (laktoalbumin i laktoglobulin) su najviše biološke vrednosti. Brzo se apsorbuju i direktno snabdevaju mišićne ćelije energijom i esencijalnim aminokiselinama.

 

 

Pogledajte video